Лепота школовања

 

Какве год нам иновације доносило ново време, какве год невероватности биле у моди, постоји једна константа која нам је свима добро позната, а то је лепота школовања. Нема тога ко се није у том чаробном периоду спријатељио, заљубио, смејао се до суза и понекад заплакао. Читав микросвет младог бића стане у макоросвет који га води, обликује, усавршава и чини зрелијим.

Сви имамо различита искуства из школских дана, моја су неретко била везана за читање. Чим сам научила да читам, „дохватила“ сам литературу која није била за мој узраст. Не знам да ли је то повезано са жељом да што пре порастем и брже сазрим или је то нешто с чим се родиш, неки урођени порив за јуришањем пре времена, тек свака прочитана страница чинила ме је јачом, прецизнијом и спремнијом за живот у сваком смислу.

Сада, кад сводим сопствене рачуне и сумирам утиске, изгледа ми као да су ме јунаци прочитаних романа научили како да се борим, како треба радити, а шта избегавати. Можда је то тако јер сам увек, дубоко у себи, проживљавала њихову судбину. Тада, међутим, нисам читала о женама које су у истовремено студирале и имале бебу, некако ми је та литература промакла, вероватно наменски, како не би било преписивања.

Негде током студија родила сам своју девојчицу и зарекла се да ћу због ње завршити факултет и оборити сваку баријеру која ми се нађе на путу. На физичке препреке попут умора, неиспаваности и недостатка времена, нисам много обраћала пажњу. Могу да се закунем да такву надљудску снагу, концентрацију, труд и залагање нисам показала ни у једном животном сегменту. Када је прошао тај период са бебом, варјачом и шерпом, усисивачем, крпом и књигом у рукама, нисам могла да дефинишем начин на који сам успела све да решим. То је нека сулуда енергија, снага, вера, неки порив који је јачи од свега. Док сам бебу љуљала на рамену или у колицима, држала књигу у рукама и кувала ручак, често сам замишљала како безбрижно учим у својој девојачкој соби, како у миру и тишини читам ту литературу која ми је много значила, како пијуцкам кафу и гледам како свиће, не обраћајући пажњу када ћу да легнем јер сутрадан немам никаве обавезе. Онда ми се, вероватно од умора, дешавало да полубудна сањам...

Сањала сам садржаје и јунаке књига које сам ишчитавала. Мој мозак се борио са чињеницом да имам само једну прилику да све упамтим, док моја девојчица спава, борио се са умором и исцрпљеношћу, са теретом и притиском под којим сам била и, упркос свему, није хтео да одустане. Међутим, појавио се још један проблем с тим "сненим" учењем: сутрадан нисам била сигурна јесам ли све светове, дешавања, јунаке и све утиске из књига сањала или су они ипак тако записани? Неколико пута сам била толико збуњена да сам изнова читала исто. Тада ми је било тешко да одвојим сан и јаву, али ми је и данас топло око срца кад се сетим тог слатког осећаја. Та моја „делатност“ додатно ме је реметила на испитима јер сам неретко зазирала да слободно говорим о делима, плашећи се да је неки део мог излагања можда и одсањан.

Сада, када размишљам о свом школовању, знам да мој живот не би имао ту чар да нисам тако лелујаво и снено левитирала између књижевности и реалног живота. Моје путовање кроз школу и данас понекад буде трновито и има своје мане, али је моје и за мене нема другог и лепшег. Школа као институција, књиге као извор инспирација, прегршт емоција и бескрајних мудрости, својеврсна лепота учења део су мене од самог рођења и тако ће увек бити, без обзира на новине које нам доноси савремено доба.

 

Стил је човек сам

    

       "Стил је човек сам", рекао је француски писац и филозоф Бифон. У основи сваког стила је индивидуално духовно и језичко испољавање човека па се може рећи да има толико стилова колико је и људи. Међутим, на подручјима одређене културне и језичке делатности оформљене су врсте стилова које су обележене одређеним заједничким карактеристикама у зависности од професије. 

     
       
       О тим врстама и њиховим особеностима већ је било дискусије на часу.
На овој страници ћете написати по један пост који ће бити постављен у одговарајућу ознаку према врсти функционалног стила којем текст припада.

Приказ портфолија Снежане Рашевић

  
    Власник образовног електронског портфолија рађеног у Вордпресу је наставница Снежана Рашевић. Сам назив Портфолио је без фигуративности, уобичајен и неспецифичан. Међутим, по садржини  овај портфолио је веома специфичан јер је заправо професионално урађен мастер рад који говори о начину инсталације, конкретној примени изузетно корисне Мудл-платформе за учење, као и о резултатима истраживања колегинице Снежане. Рекла бих да према почетној страници (садржи прилог о инсталацији Мудл-платформе) и другој страници биографија, одговара обавезним садржајима концепције портфолија. Има јасно истакнуту хоризонталну и вертикалну навигацију, уочљиве називе страница. Области, можда, нису прецизно дефинисане јер недостају, рекла бих, уводне напомене уз почетну страницу, страницу моји радови и преглед свих резултата по задацима (недостатак је разумљив јер је мастер рад у питању). Бочна навигациона трака садржи фотографију ауторке, календар и архиву и смештена је на десној страни. Радна биографија није много детаљна (није ни обавезно да буде). Последњи приступ архиви био је 12. мартa 2013, што сазнајемо из десне бочне навигационе траке. Остали делови који чине структуру овог портфолија имају одређене називе: моји радови (страница садржи задатке чији ја аутор наставница) и преглед свих резултата по задацима (то заиста и садржи, једино ми се чини да је, можда, назив странице могао бити краћи). Тон назива је званичан. Нажалост, нисам имала приступ Мудл-платформи, али се види да постоји референца. Нисам имала сазнање да  сви прилози у портфолију садрже рефлексију. У дну, испод задатака налазе се коментари ментора, а неки задаци су без коментара и рефлексије. Овај портфолио је слика аутора - мастер студента, истраживача и иноватора и приказ резултата истраживања. Недостаје  самокритички или критички осврт на различите теме из области образовања о којима, додуше, има сазнања, али је и то разумљиво због специфичности овог документа. Колегиница омогућава елеменат конверзације: има простор за коментар на дну сваке странице, а постоји и могућност дељења садржаја путем Твитера и Фејсбука. На основу изнетог, проценила бих портфолио као добар, али и као мастер рад за пример. Предложила бих колегиници да, уколико жели, уобличи сопствену професионалну филозофију у новој страници.

Портфолио као креативан и занимљив посао

      

              Данас је унапређење наставничких компетенција у области примене савремених технологија постало неопходно, а од велике важности је и сарадња између колега и оспособљавање за комуникацију што у школама није, чини се, развијено у довољној мери. Наведени циљеви семинара „Гугл-апликације за Гугл-генерације“ су есенцијални у овом добу нових технологија, као што је суштина и у практичној примени Гугл-алата у функцији креирања наставничког или ученичког портфолија. Све заједно је, свакако, иновативан и занимљив посао који  превасходно има циљ да осавремени и унапреди наставу у Србији.

       Уочавајући особености примера портфолија предложених за приказ, почетком трећег модула семинара дошли смо до сазнања о структури таквог документа. Сама сам током израде припремних задатака  посао креирања портфолија видела као кретање различитим путевима лавиринта у којем искрсавају проблеми које ћу, вервала сам, моћи да превазиђем. Можда и због тога што сам осећала тежину почетка великог посла који ми предстоји, веровала сам у стручну помоћ како ментора, тако и колега-сарадника. Запловила сам реком Гугл-лавиринта, претраживала  сервисе,  делила садржаје, применила Гугл-алате... Тада сам уживала у новом, а занимљивом и креативном послу који нам је много поједностављен захваљујући несебичним Гугл-услугама. Обратила сам се за помоћ едукаторима и сарадницима у истом, сада већ не тако тешком задатку како ми се то првобитно чинило. У циљу конкретне примене нових знања креирала сам најпре свој портфолио-сајт, затим блог намењен истој сврси и поделила колегама. У наредном периоду очекујем сугестије и продужетак сарадње. Дугујем захвалност менторима овог семинара јер сам одгонетнула заврзламе нејасног порфолио-лавиринта.

        Међутим, ни наше учење не престаје по завршетку семинара. Наставља се примена наученог у настави и ваннаставним активностима у времену које нам предстоји у школама, само што нам се не чини као замагљен и нејасан, већ поједностављен, познат и близак посао.